mjesto slobodnog duha

eng1 fbbutton1 twtbutton1

Damir Duplancic najtuznija su mista di si nekad bio sretan

Evo, upravo sada malo gledam Wimbledon, Ćilića i Federera...i mislim se kako stvarno zadnje vrime sve manje i manje, ma skoro ništa ne gledam od tenisa, pa tako konkretno ni od Wimbledona... Ko će ga znat zašto je to tako....meni vam se moj tenis nekako ugasija i poklopija s odlaskom Zeca u mirovinu, sve ovo ostalo posli, gleda san nekako stihijski, nekako po navici i zadatku, jer san jednostavno ka teniski trener to ...ajmo reć...ka mora gledat...

No gušti su polako nestajali...i skoro sasvim se ugasili...Tu i tamo nešto još u sitno pogledan...Onako u prolazu...Valjda to tako ide s vrimenom, nije tu bitan toliko ni Čilić, ni moja očigledna nezainteresiranost za njegove reultate, premda dapače nemam ništa protiv momka... Više u zadnje vrime čak nije toliko bitan ni sami Zec i njegov silazak s teniske scene....ne....Motivi mog negledanja tenisa odlaze sve više i više i sve dalje i dalje nazad u prošlost.

Odlaze sve do tamo, do onih davnih bezbrižnih lita, kad bi nakon cilog jutra s prijateljima na Poška, u dvi ure popodne doša doma, udrija za obid pečenu kokoš, pome i kukumare...zavalija se posli u fotelju, upalija ventilator... i zajedno s pokojnim ocem i sestrom gleda oni davni Wimbledon...Borga i Mcenroea npr....Jebate gušta!!!!! Jebiga, to su bili istinski doživljaji...jer tenisa je tada bilo zaista malo i ništa na tv...ono baš na kapaljku....tako da bi taj prenos iz Wimbledona bija pravi pravcati praznik za oči, pravi simbol lita, gotove škole, slobode, vrućine,kupanja, simbol onih popodnevno obavezno spuštenih roleta, simbol...a kakvog će bit nego bezbrižnog djetinjstva....

Danas mi mog oca više nema... da mi malo pusti koji svoj... uvik isti... ali više manje uvik točni i pametni komentar....danas mi ni pome, kukumari, dinje, cate, praske, kokoši.... više ni slučajno ne mirišu ka šta su mi prije mirisale... danas su mi majice veće, danas mi je isti stan drugačiji, pa fotelje, namještaj, rolete, sve mi je drugačije. Nema mi ni starog očevog ventilatora... sve je oko mene nekako pre pre novo, čak su novi i pusti tenisači Wimbledona, samo san ja stariji....i ne mogu sebi vremenski više dozvolit cili dan bit na Poška kupat se, igrat na karte i čekat dvi ure da iden doma na gotov obid, da hodajući uzbrdo...iz one vrućine vanka prvo uđen u oni lipi ladni portun, portun koji je zadrža ladnoću još od ranog prolića...pa da posli sataren cilu kokoš, popijen litru mutikaše, spustin rolete, zavalin se u fotelju.... i gledan tenis...i slušan oca kako komentira uvik nekako isto, a uvik nekako više manje točno i pametno....i prolazno.... i životno....i nostalgično....

I razumit ćete me...i normalno da onda....ajde recite mi, zašto ću ja više ikad u svom životu gledat pozorno te jebene prenose iz Wimbledona....Ne reče se zaludu ono...Najtužnija su mista na kojima si nekad bija sritan.

Izvor: heraznanje.com

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Refreširaj

kevric1

Nogopamet
Piše: Raul
Kevrić

Foto

Preporučujemo

Comp_2_0-00-12-08U toku ove i sljedeće školske godine Ministarstvo prosvjete i nauke u saradnji sa GTZ-om sprovešće kampanju „Energetska turneja" u svim osnovnim školama u Crnoj Gori.

Prijatelji sajta

 

 

cgtvit2  

 

ga-banner-160x80yihr-160x80 wwyc-color rekom baner 160x85 fellowship-2010---taboo sr btj-light-sr-300x100ae66 oilogo2 unicef.jpgcrckarijelogoctrlx.info-bannerbitno160x85cgfudbal222160x85160x80rajainewscrocropped-cf-headline3

 

 

 

 

 

stavtramontana
Balada o
Geleru V dio
Piše: Domagoj
Tramontana

 

Karikatura