mjesto slobodnog duha

eng1 fbbutton1 twtbutton1

zasto su slavni pisci uglavnom bili alkoholicari

Da li bismo i mi, ukoliko popijemo koju čašicu više, takođe postali geniji - Ujević, Hemingvej, Rembo? Jesu li vino, mohito i apsent bili tajna njihovog uspeha?

Ukoliko bismo na list papira popisali sva slavna imena koja su umrla zbog ciroze jetre, dobićemo odličnu zbirku istorije književnosti. Naravno, uz izuzetak Ernesta Hemingveja koji je, uprkos tome što je poprilično umeo da „pročisti grlo", okončao sam sebi život, upucavši se sačmarom u glavu. Naime, sledeći put kad odbijete da nekom odrpanom čikici na trafici dodate 20 dinara za pivo, zapitajte se da li ste upravo možda nekog potencijalnog Pola Verlena uskratili za "Mesečinu".

Pođimo od analize u malom. Karirani stolnjaci čuvenih srpskih kafana iznedrila su naše još čuvenije srpske boeme. Sve se čini kao da su sa njihovim nestankom nestala i ta legendarna pera, četkice i platna.

Makedonska ulica nekada je bila poznatija pod imenom beogradski Bermudski trougao. U njemu su se nalazile kafane "Pod lipom", "Šumatovac" i "Grmeč". Nažalost, čuvenu "Lipu" zamenio je restoran brze hrane, kafanu "Grmeč" mesara, a "Šumatovac" je već godinama zatvoren. Niko ne zna tačno ko je ovom prostoru nadenuo ime. Neki kažu da su "Bermude" dobile naziv po tome što su mnogi boemi u njega zalutali i nikada više nisu uspeli da pronađu izlaz. Drugi pak tvrde da je za njegovo ime zaslužan pesnik Jakov Grobarov. Naime, govori se da je bilo neizbežno da ga tamo sretnete i da vam on tom prilikom iskamči koji dinar za piće. Eh, taj ukleti pesnik. Nekada je da bi preživeo kopao grobove (otuda i pseudonim, pravo ime mu je Miladin Kovačević), a potom je svima prirastao za srce kada je za "Politiku" pisao tekstove pod nazivom "Kafanski biseri". Pričao je kako je saahranio većinu doktora koji su bezuspešno pokušavali da ga izleče od zavisnosti alkohola. Jednom prilikom je u kafani dobacio Miroslavu Krleži i Oskaru Daviču: "Av, av, av, samo nek je Tito zdrav" zbog čega je mesec dana proveo u zatvoru u Padinskoj Skeli. Ipak, nije mu to teško palo, jer i sam je govorio da mu je boravak tamo nekad pomagao da pregura mesec sa plaćenim stanom i hranom. A "mecena" mu je bio, niko drugi do - Ive Andrića.

- Čudno se ponašao kada se vratio iz Stokholma. Rekao mi je: „Grobarove, svi vaši problemi su rešeni. Otiđite u ponedeljak kod sekretarice u Udruženje književnika. Ostavio sam jedan koverat za vas" - pričao je Grobarov u jednom od svojih poslednjih intervjua.

„Piši pijan, a uređuj trezan", govorio je Hemingvej koji je često zamerao Ficdžeraldu jer se prebrzo napije. A o tome koliko su intenzivno slavni pisci potezali za flašom ilustruju i brojna pića koja su po njima dobila svoja imena.

Bio je tek petak. Jaša, kao na iglama do ponedeljka, izludeo. Znao je da su Andriću legle pare od Nobelove nagrade. Došao je kod sekretarice i upitao da li je Andrić ostavio nešto za njega. Kad tamo, koverta.

- Unutra je bilo 2.000 dinara. Šta je 2.000? Kupio sam od njih dve flaše vina. Možda je mislio da ću od tih para da kupim odelo i kravatu. Svašta - govorio je Grobarov.

Ipak, Jaša je jednom u životu imao "pravi" posao. Doduše, samo na jedan dan. Pesnik Skender Kulenović ga je zaposlio u beogradskoj Prosveti. Međutim, kada je trebalo da počne sa radom, on se nije pojavio. Skender ga je popodne sreo u kafani i upitao ga: "Miladine, zašto nisi išao na posao?", a Grobarov mu je odgovorio: "Kakav si mi to posao našao kad ne mogu jedan slobodan dan da imam.

"Grobarov je svojevremeno velike stihove sakupljao sa beogradske kaldrme, gde je živeo i sa kojom se saživeo. Kada je nekadašnji ministar kulture Milan Vukos čuo da pesnik nema stan i da spava pod mostivima, u parkovima i liftovima, uredio je da mu se dodeli stan iznad kafane "Kalenić". Ih, kakva milina za Jašu - dva doma u jednom! Priča se da je prvog dana kada se uselio iščupao vrata, jer on ne može da se zamara sa tim otključavanjem i zaključavanjem.

Još jedna stvar po kojoj će Jaša ostati upamćen jeste njegov pokušaj da ugasi Večiti plamen ispod Trijumfalne kapije u Parizu.

- Popio sam dosta piva i jedne količine sam morao da se oslobodim. Vidim večiti plamen i pomislim: Nemci su ga poslednji put ugasili 1940, da probam i ja. Taman sam počeo da ga gasim, eto ti policije.Uhapsili su ga, deportovali i zauvek mu zabranili ulazak u Francusku. A tamo je na Monmartru boravio kao slikar. Ukoliko ne verujete, pitajte Žana Pola Belmonda sa kojim se, kako kažu, jedno veče pošteno zapio. Kada je reč o boemskim pesnicima, trebalo bi spomenuti još jednog pionira u cuganju. On je ceo život proveo u kafani, a priča se da je u „Moskvi" imao i svoje poštansko sanduče. Tamo su mu direktno stizala pisma i knjige, jer kući maltene i nije svraćao. Naravno, u pitanju je Tin Ujević. On je maštao o fontanama vina, govorio je da ono razvezuje jezik, a da je njegova poezija upravo izlazila iz boce. Bio je legenda, hodajuća knjiga utisaka. Postoji čuvena anegdota koja kaže da su mu za opkladu dali da vezanih očiju proba razna vina i pogađa koja su. (Ah, kao da je to njemu teško palo!)

- Crno, doneli ste ga od Ginića. Sićevačko, lanjsko, troše ga kod „Trandafilovića" i „Tri seljaka". Smederevsko, ovogodišnje, nije najbolje...

A onda su mu u čaši doneli vodu. Pesnik je probao i rekao: „Ovo nikada nisam pio."

Smatra se da Ujević možda nikada sebi ne bi kupio novo odelo da ga jednog dana konobari hotela „Moskva" nisu zbog neurednosti izbacili iz restorana. Njima u inat kupio je belu košulju i frak, pa se tako lepo odeven vratio i naručio pet litara kuvane rakije. U toaletu se presvukao u svoje pređašnje izdanje, a elegantno odelo potopio je u šerpu sa rakijom i zaprepašćenom kelneru poručio: „Vi ste ovo piće doneli odelu, a ne meni."

Ipak, ima i onih koji su prestali da piju, a opet - inspiracije im nije manjkalo. Jedan od njih jeste Bora Đorđević, poznatiji kao Bora Čorba. On sam priznaje da je popio Dunav, Savu, obe Morave i ko zna koliko cisterni lozovače, ali da mu je jedan pogled na mrtvačnicu na intenzivnoj nezi Kliničkog centra bio dovoljan da prestane. Nakon što su mu doktori rekli da će mu život biti ozbiljno ugrožen, Bora je odlučio da pije samo sokove, a sve se čini kao da njegove pesme nisu izlazile iz boce, nego pre iz njegove kreativne glave.

Analiza u velikom

Dakle, da li alkohol pospešuje pisanu reč? Na ovo pitanje pokušala je da odgovori Olivija Leng, autorka knjige „The Trip to Echo Spring" kroz primere šestorice američkih pisaca poznatih po tome što su bili alkoličari. Obišla je mesta na kojima su Ernest Hemingvej, Tenesi Vilijams, Rejmond Karver, Džon Čiver, Džon Beriman i F.Skot Ficdžerald živeli, pisali i, naravno, pili. Iako su se svi oni vodili parolom: „Više uzimam ja od alkohola, nego on od mene", čini se kao da je na kraju ipak flaša odnela pobedu, jer - svi oni su nas napustili ranije no što je trebalo.

„Piši pijan, a uređuj trezan", govorio je Hemingvej koji je često zamerao Ficdžeraldu jer se prebrzo napije. A o tome koliko su intenzivno slavni pisci potezali za flašom ilustruju i brojna pića koja su po njima dobila svoja imena. Na internetu tako možete pronaći recept za Hemingvejev omiljeni mohito ili pak Ficdžeraldov koktel od limuna i džina. Istina je, ranije jeste postojalo opšteprihvaćeno mišljenje da dobar pisac mora biti istovremeno i pijanac. Zašto? Postoji teorija da je razlog tome taj što je pisanje, ako ne najteži posao na svetu, onda svakako „najisušujući".

U pisanju postoji disbalans našeg mišljenja i delanja. Glumci se šetaju i vrište, režiseri ih pomeraju (i vrište na njih), slikari svoje misli pretakaju u boje. A pisci? Eh, pa oni posmatraju ambis beskonačnih kombinacija reči, pokušavajući da među njima pronađu baš onu dobitnu, ne bi li na adekvatan i lep način izrazili neku apstraktnu misao. Zbog toga su kao jedini način da pisanje učine više fizičkom radnjom pisci pronašli odgovor u alkoholu i drugim opijatima. Tako im je dugo vremena flaša viskija u ruci pomagala da svoje misli učine više stvarnima, da ih bolje osete, dožive, a u zavisnosti od vrste opijata možda čak i vide. Naravno, ovo je pogrešno rezonovanje, ali dugo vremena bilo je vrlo popularno.

Danas je sve manji broj pisaca alkoholičara. Oni svoj strah da ne „presuše" sada rešavaju na druge načine - pomoću raznih pilulica, meditacija, joge i tome slično. Posledica toga jeste da se pisci među sobom sve manje poznaju i druže. Barovi i kafane su zatvorene i puste, a oni svoju inspiraciju sve više traže u izolaciji. Ipak, ono što se čini kao još snažnija posledica njihovog odricanja od dobrog, starog viskija jesu moderne priče koje su mnogo više vesele u odnosu na njihove prethodnike. Gde su nestali pisci svetskog bola? Čini se kao da je njihovo „Cveće zla" koje su nekada davno posadili odavno uvenulo u ovom modernom svetu. Lengova studija upravo ističe koliko su nekadašnji pisci delovali stariji i zreliji za svoje godine. Izgleda kao da je jedina proverena hipoteza ta da alkohol čini ljude starijima.

Ficdžerald je umro u četrdeset i četvrtoj, ali svi su se prema njemu ophodili kao da je Rip Van Vinkl (lik iz kratke priče američkog pisca Vašingtona Irvina koji je preko noći ostario 20 godina). To je bilo delimično zbog toga što je nadživeo svoje vreme, ali i zato što je tada mladost umirala sa mladima. Danas imamo priliku da vidimo dedice koji izgledaju poput mladića - ofarbane kose i zategnute kože odlaze i provode po cele dane u teretanama, šetaju cice mlađe i preko dve decenije od njih, a umesto apsenta piju sokiće od kelerabe i koriste se svim mogućim načinima da što više produže svoju mladost. Rezultat toga je i „dečačka" i „devojačka" literatura. Ipak, nemojte se zavarati. Ovo nije oda alkoholu. S jedne strane, prestanak alkoholisanja podrazumeva pusti „Bermudski trougao", ali sa druge strane i mnogo manji broj preranih smrti.

Dakle, snažna jetra i dobar cug vam neće zagarantovati genijalan um, kreativni duh, niti ulazak u antalogiju svetskih književnika. To što pijete apsent ne znači da ćete biti poput Verlena i Remboa. I mada možda nikada nećete biti čuveni Grobarov koji je nekada pokušao da ugasi Večnu vatru, jedino što poput njega možete da probate da ugasite jeste - žeđ.

Izvor: nedeljnik.rs

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Refreširaj

kevric1

Nogopamet
Piše: Raul
Kevrić

Foto

Preporučujemo

Comp_2_0-00-12-08U toku ove i sljedeće školske godine Ministarstvo prosvjete i nauke u saradnji sa GTZ-om sprovešće kampanju „Energetska turneja" u svim osnovnim školama u Crnoj Gori.

Prijatelji sajta

 

 

cgtvit2  

 

ga-banner-160x80yihr-160x80 wwyc-color rekom baner 160x85 fellowship-2010---taboo sr btj-light-sr-300x100ae66 oilogo2 unicef.jpgcrckarijelogoctrlx.info-bannerbitno160x85cgfudbal222160x85160x80rajainewscrocropped-cf-headline3

 

 

 

 

 

stavtramontana
Balada o
Geleru V dio
Piše: Domagoj
Tramontana

 

Karikatura