mjesto slobodnog duha

eng1 fbbutton1 twtbutton1

Vida Ognjenovic odustajanje je stvar teske depresije

Ovo što uopšte istrajavamo u pozorištu i drugim umetničkim poslovima treba tumačiti kao svojevrstan pokret otpora

U središtu svake festivalske selekcije je dobra predstava, pa je to, razumljivo, i slučaj pozorišnog skupa „Novog Tvrđava teatra". Mislim da bi to u repertoaru od, recimo, deset predstava bilo još vidljivije, ali ima raznih prepreka za to i one nisu samo materijalne, kaže Vida Ognjenović selektorka trećeg po redu festivala „Novi Tvrđava teatar", koji će biti održan od 10. do 16. jula u Vili Stanković u Čortanovcima.

Čast da nastupi prve festivalske večeri u Čortanovcima pripala je predstavi „Priča o vojniku" autorskog tandema Gaj Vajcman i Roni Haver u produkciji Bitef teatra iz Beograda. Narednih večeri publika će imati priliku da pogleda i predstave „Pjaf Marš" u režiji Kinge Mezei i izvođenju Novosadskog pozorišta, ostvarenje „Art" produkcije u režiji Milana Prljete produkcijske kuće „Tri za groš" iz Beograda. Publici će se predstaviti i studenti Akademije lepih umetnosti iz Beograda, a u završnici festivala moći će da vide autorski projekat Olivera Frljića „Jazavac u Kerempuhu" u izvođenju zagrebačkog Satiričnog kazališta Kerempuh, zatim predstavu „Naš razred" sarajevskog „Kamernog teatra 55" i „Duh koji hoda" Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

– Dobro bi bilo da „Novi Tvrđava teatar" može da radi predstave i u sopstvenoj produkciji, ali zasad ostvarujemo odličnu koprodukcijsku saradnju sa Bitefom, odnosno Bitef dens kompanijom i evo ove godine otvaramo festival sa izvanrednom igračkom predstavom „Priča o vojniku" na muziku Stravinskog, u koreografiji majstora svoga posla Gaja Vajcmana. Ta postavka jednostavno vapi za otvorenom scenom i tom, na fini način, začudnom, kombinacijom apstraktnog i prirodnog. I jeste selektorski posao delikatan i težak. Treba pomiriti tolike suprotnosti – kaže Vida Ognjenović.

Dobra predstava nastaje u različitim organizacionim modelima. Kojim „granicama" ste se rukovodili pri izboru selekcije ovogodišnjeg izdanja „Novi Tvrđava teatar", odnosno koji je zajednički imenitelj predstava koje ćemo gledati u Čortanovcima?

Nije mi toliko bilo značajna administrativna adresa predstave, to smatram tehničkim uslovima, već je u fokusu njen kvalitet. Sa autorima predstave savetovala sam se o tome kako će otvoreni prostor uticati na izvedbu i u tom pogledu su odgovori bili gotovo unisoni – pozitivni. Svi su smatrali da je izlazak predstave na otvorenu scenu u prirodi kvalitetan izazov i vredan svakog napora. Repertoar treba da je izvođačko i tematsko višeglasje i time sam se rukovodila, a zajednički element je da je svaka na svoj način pobuna protiv isprazne zabave i zacrtane umerenosti, koje su komercijalno poželjne.

Kako to obično bude, i u slučaju „Novog Tvrđava teatra" bilo je predstava koje nisu uvršćene u selekciju zbog finansija. Kako su organizatori ovog festivala završili finansijsku konstrukciju, budući da nisu dobili materijalnu pomoć od Ministarstva kulture?

Teško, u stvari, nismo je još završili. Novac koji smo dobili od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i od raznih sponzora nije dovoljan. No moram sa zahvalnošću da istaknem veliku dobru volju pozorišta i kolega učesnika da igraju bez zarade, da i sami nađu sponzore koji bi im pomogli da učestvuju i na taj način podrže svoj festival, „Novi Tvrđava teatar".

Napraviti predstavu danas je pravi podvig. Kako to izgleda u slučaju festivala, konkretno „Novog Tvrđava teatra"?

Tako da bi svako imalo kolebljiv, odnosno, ako hoćete, uračunljiv i opšte podoban, odustao. No moji saradnici i ja smo ipak odlučili da ne odustajemo u ime sopstvenog komfora. Ovo što uopšte istrajavamo u pozorištu i drugim umetničkim poslovima, treba tumačiti kao svojevrstan pokret otpora. Ako se složimo da je ovo što radimo nadgradnja, onda treba već na početku da nam je jasno da to neće ići bez muke. Jer uostalom, ovde, pa i u dobrom delu sveta, i nasušna gradnja prolazi kroz nevolje, šta onda mi da očekujemo, kad je za onim što mi radimo opšta potreba sve manja, a to što se našim dovijanjem izbori za opstanak dočeka se sa podozrenjem da je subverzivno. U svakom slučaju, odustajanje je ili stvar teške depresije ili priklanjanje nihilizmu, koje je u suštini vrsta filosofije slabosti...

Ko je ove godine taj ili ta umetnička ličnost koja se posebno izdvojila? Odnosno ko je po svom scenskom izrazu uopšte iskočio između dva festivalska dešavanja?

Znam zamke i slabosti ovakvih izdvajanja. Naravno, moj je izbor samo jedan od mogućih. Izdvojila bih rediteljske radove Andraša Urbana, Borisa Liješevića, Dina Mustafića, Olivera Frljića i mladog reditelja Milana Neškovića, koji je vratio na scenu tekstove Aleksandra Popovića. Nismo ovoga puta mogli da dobijemo predstave „Mrešćenje šarana" i „Bela kafa" zbog tehničkih razloga, ali biće i novih predstava ovog reditelja.

Kada pozorište izađe u prirodu, ono se takmiči sa njom. Da li može da se takmiči sa nametima vremena. Kakva je sudbina pozorišta?

Može, može. Pozorište, krhko i propadljivo kao što izgleda, i u neku ruku jeste, ipak je u stvari žilavo i otporno. Ne slomi ga, al zube polomi. Može da se takmiči i izbori sa raznim otporima i nedaćama. I kad propadne, obnoviće se samo sobom, i na gubitku je onaj koji ga je ugrozio. Preživelo je i ideološke pogrome i besparicu i surovu uravnilovku, i samoupravljanje, i antidramu, i buđenje nacionalne nadsvesti, i ko bi sve nabrojao šta je sve bilo protiv njega. I evo nas opet, i ne damo se.

Izvor: politika.rs

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Refreširaj

kevric1

Nogopamet
Piše: Raul
Kevrić

Foto

Preporučujemo

Comp_2_0-00-12-08U toku ove i sljedeće školske godine Ministarstvo prosvjete i nauke u saradnji sa GTZ-om sprovešće kampanju „Energetska turneja" u svim osnovnim školama u Crnoj Gori.

Prijatelji sajta

 

 

cgtvit2  

 

ga-banner-160x80yihr-160x80 wwyc-color rekom baner 160x85 fellowship-2010---taboo sr btj-light-sr-300x100ae66 oilogo2 unicef.jpgcrckarijelogoctrlx.info-bannerbitno160x85cgfudbal222160x85160x80rajainewscrocropped-cf-headline3

 

 

 

 

 

stavtramontana
Balada o
Geleru V dio
Piše: Domagoj
Tramontana

 

Karikatura