mjesto slobodnog duha

eng1 fbbutton1 twtbutton1

mozaik-nadrealizma-kako-je-stvoren-Dejvid-Bouvi

Salvador Dali, ostavio je ogroman utisak na mladog Bouvija koji će kasnije na turnejama puštati isečke iz Dalijevog kratkog filma „Andaluzijski pas" urađenog sa Luisom Bunjuelom

Dejvid Bouvi, svetski poznata muzička zvezda, večna inspiracija i imperativ originalnosti, čak i nakon smrti uspeva da nadahnjuje mnoge. Međutim, umetnost koja je oblikovala njega i čije je otelotvorenje na kraju i postao, često prolazi neprimećena i tek ponegde spomenuta.

Nadrealizam - čiji je hodajući manifest bio Bouvi - "proizvod" je ranih tridesetih godina 20.veka. Ovaj pravac odbacivao je veze sa stvarnošću, tražeći uvek više, metafiziku slobodnih misli, baš kao i sam Bouvi. Ideje su nalazili u nesvesnom, snovima i lutanju. Najpoznatiji od njih Salvador Dali, ostavio je ogroman utisak na mladog Bouvija koji će kasnije na turnejama puštati isečke iz Dalijevog kratkog filma „Andaluzijski pas" urađenog sa Luisom Bunjuelom. Scene dodirivanja ženskih oblina, ruke iz kojih izlaze mravi kao i rasecanje oka britvom samo su neke po kojima je film upamćen.

„Slike iz tih filmova dvadesetih, tridesetih su bile toliko jake, da sam pomislio da bi mogle biti efektne i danas", rekao je za života i sam Bouvi.

Tu je bio i Rene Magrit, nadrealistički slikar poznat po stripovima, koji je sa Bouvijem delio sličnost nesrećnog detinjstva punog prepreka. Smatraju mnogi da je upravo u nadrealizmu Dejvid pronašao beg od svakodnevice obojene mentalnom bolešću njegovog polubrata Terija.

Kada je nevešto raskinuo sa realnošću u tinejdžerskim danima prepuštao se zvucima džeza, nastavljajući put ka sve slobodnijim ritmovima i melodijama. Iako je od trinaeste godine svirao saksofon, a umeo je takođe da svira klavir, gitaru i mnoge druge instrumente, nije imao mnogo sreće sa muzikom dok nije promenio prezime iz Džons u Bouvi.

Velike uloge u stvaranju njegovog mozaičnog identiteta odigrali su i Pink Flojd, Antoni Njuli i film „Kabinet doktora Kaligarija" čija je bizarnost neprevaziđena. Može se reći da su haos, nedefinisanost i nekonvencionalno privlačili Bouvija čija je želja bila pomeranja granica roda, pola, umetnosti i brisanje razlike svemir – Zemlja. Nikada nije prestajao da bude provokativan, držeći ljude na ivici, uvek u iščekivanju i neizvesnosti Dejvidovog sledećeg poteza. Najviše se proslavio albumom o vanzemaljcu Zigiju, koji dolazi na Zemlju gde postaje poznat, da bi ga na kraju ubili obožavatelji. Priča „Uspon i pad Zigija Stardasta i pauka sa Marsa" krivi su za večno pozicioniranje Bouvija na listi zvezda koje su promenile svet.

Prvi izlet sa glumom dogodio se davne '67. kada je Dejvid imao dvadeset godina. Igrao je zajedno sa Lindsi Kempom, pantomimičarem i koreografom, u delu „Pjer u tirkiznom". Predstava nije dobila pozitivne kritike, ali je Bouvi koji je glumio Oblak i napisao muziku za predstavu dobio pohvale tadašnjih poznavalaca pozorišta. Oni koji ga nisu znali po muzici pamte ga po ekscentričnoj ulozi u filmu „Lavirint" iz 1986. gde je glumio Džareta, šljokičavog goblina. Ovo muzičko-filmsko ostvarenje je povuklo dosta pitanja o skrivenim značenjima, aludirajući da je u pitanju priča o silovanju i gubitku dečije čistote i nevinosti.

Upitan kako vidi sebe, Dejvid je rekao: „Ja sam kolekcionar, oduvek sam se tako gledao. Čitavog života skupljao sam ideje, akcente, ličnosti i koristim sebe kao platno" . Preskakao je iz jedne uloge u drugu, inovativan i željan uspeha.

Da je bio više od glumca i pevača, pokazuje izložba sastavljena od preko 300 eksponata po kojima je Dejvid bio poznat, kao i njegovih ploča, rukopisa, portreta, fotografija i prepoznatljivih kostima. Cilj ove izložbe bio je da pokaže koliko je teško definisati šta je tačno Dejvid Bouvi, jer je bio sve po malo. Odbijao je da potpadne pod jednu kategoriju umetnosti upuštajući se u eksperimente sa scenografijom, muzikom, šminkom i načinima na koje je mogao da se učini drugačiji. Verovao je da je zadatak muzičara da pruže ljudima alternativne stvarnosti i aktivno rade na poboljšanju sveta u kojem živimo.

Iako važi za ikonu roka i popa, nepresušan izvor bunta i opštepoznato je da je bio neponovljiv i unikatan, tu sliku ruše optužbe za plagiranje pesama i „šlepovanje" uz druge muzičare kada nije imao inspiraciju ili se prepuštao drogama. Mrzeo je sve što ga usporava, a voleo kombinaciju spida i kokaina.

I pored ovih teškoća odbijao je da prihvata jasna, čista značenja i sve logički konsekventno. Jednom prilikom čak je i demonstrirao kako piše pesme pomoću isečaka iz svog dnevnika koje zatim nasumično izvlači i formira tekst. Tako su nastale pesme za album „Diamond Dogs" , a ovom tehnikom se koristio i frontmen „Nirvane" Kurt Kobejn.

Džonatan Barnbruk koji je sarađivao sa Bouvijem rekao je da se Dejvid na početku karijere bavio pomalo dizajnom, tako da je razumeo i cenio vizuelni doživljaj koji mora da ide uz muziku.

„Dejvid Bouvi je jedna od onih poznatih ličnosti koju znate čim vidite sliku, ne mora da im se pomene ime. Zato smo odlučili da za album 'Heathen' sklonimo njegovo ime sa omota, i ostavimo samo sliku", posvedočio je Barnbruk o Dejvidovoj ogromnoj popularnosti. Takođe, kaže da ime ovog albuma označava nekog ko je protiv establišmenta, vlasti i onoga što je konvencionalno u društvu. A to je upravo bio Bouvi. Nadrealista i ikona (muzike).

Poživeo je dovoljno da i postmodernistički pokret ostavi uticaja na njega. Odbacivanjem logike, predodređenosti i istorije, stvaranjem postmoderne umetnosti, mnogi su tu videli Bouvija na njegovom terenu. Mnoštvo boja, kombinacije različitih stilova, instrumenata i korišćenje elektronske muzike, pionir nadrealnih muzičkih spotova može se svrstati i u ovaj pravac.

Za života je objavio 25 studijskih albuma, pri čemu je poslednji, izašao na njegov 69.rođendan, dva dana pre njegove smrti. Bolest ga u poslednjim mesecima života nije sprečila da stvara, pa su pesme „Blackstar" (takođe ime albuma) i „Lazarus" postale hitovi sa višemilionskim pregledima na Jutjubu. Procenjeno je da je napisao približno 720 pesama.

Dobitnik je više „Gremija", „Brit" nagrada, pohvala za originalnost, ali je i nosilac ordena francuske vlade „The Ordre des Arts et des Lettres" zbog doprinosa umetnosti.

Zvezde poput Lejdi Gage, Leone Luis, Lordi, Arktik Mankis kao i svetski poznatog di-džeja Kelvina Herisa ne skrivaju da je Dejvid Bouvi bio njihova inspiracija nebrojeno puta.

U omaž velikom umetniku proglašen je Dan Dejvida Bouvija u septembru 2014. u Čikagu. Jedan asteroid, sazvežđe od sedam zvezdi kao i jedna vrsta pauka, koja živi u Maleziji, nose njegovo ime.

Izvor: nedeljnik.rs

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Refreširaj

kevric1

Nogopamet
Piše: Raul
Kevrić

Foto

Preporučujemo

Comp_2_0-00-12-08U toku ove i sljedeće školske godine Ministarstvo prosvjete i nauke u saradnji sa GTZ-om sprovešće kampanju „Energetska turneja" u svim osnovnim školama u Crnoj Gori.

Prijatelji sajta

 

 

cgtvit2  

 

ga-banner-160x80yihr-160x80 wwyc-color rekom baner 160x85 fellowship-2010---taboo sr btj-light-sr-300x100ae66 oilogo2 unicef.jpgcrckarijelogoctrlx.info-bannerbitno160x85cgfudbal222160x85160x80rajainewscrocropped-cf-headline3

 

 

 

 

 

stavtramontana
Balada o
Geleru V dio
Piše: Domagoj
Tramontana

 

Karikatura