mjesto slobodnog duha

eng1 fbbutton1 twtbutton1

prvi-roman-rok-novinara-Ivan-Ivackovic-Djavo-ume-da-se-pokaje

"Bezverje" govori o dobru i zlu, temi kojoj ćemo se vraćati dokle god bude ljudi na ovom svetu, što, doduše, neće biti još dugo ako svet ovako nastavi, kaže autor.

Posle pet publicističkih knjiga, uključujući bestselere "Kako smo propevali" i "Umetnost pobune", i jedne pesničke zbirke ("Crvena mapa"), Ivan Ivačković je objavio svoj prvi roman "Bezverje" (Laguna).

Šta vas je podstaklo da napišete roman, s obzirom na to da ste bili uspešni u onome što ste dosad radili?

- Hteo sam da stavim sebe na test koji nikad nisam polagao. Uz to, poželeo sam da u nekakvom spoju lirskog i moralnog pokažem nadu, makar i naivnu, budalastu, da je svako ljudsko biće sposobno za stid i kajanje. Jer u "Bezverju" na kraju takva osećanja ima sam đavo. A ako je čak i on sposoban da se pokaje i zastidi, onda valjda može i čovek.

Radnja vašeg romana odvija se u prošlosti. Zar nije lakše pisati o sadašnjosti?

- Trudio sam se da izbegnem sve što je lakše. Ništa što je lako nije me u ovom slučaju zanimalo. A ne zanima me ni današnjica, pravo da vam kažem. Bar ne u literarnom smislu. Držao sam se onoga što je rekao Tomas Man: "Priče treba da pripadaju prošlosti, i što su dalje u njoj, utoliko bolje po njih, a i po pripovedača". Uspeo sam tako da se vratim do osamnaestog veka i italijanskog pesnika Pjetra Berardija, o čijoj sam sudbini pisao u "Bezverju".

Da li ste, pišući o njemu, pisali i o sebi?

- Naravno, i to u meri koja nije beznačajna. Uostalom, svaka knjiga je autoportret. Rukopisi su sonde spuštene duboko u duše svojih autora, sonde preko kojih čitalac stiče dobar uvid u pisca samog. Ipak, ja nisam ni ubica, niti sam zaposednut đavolom, kao što je bio Berardi. Zli duh obleće oko mene kao i oko svakog drugog, ali volim da mislim kako me nije ščepao.

Zli duh obleće oko mene kao i oko svakog drugog, ali volim da mislim kako me nije ščepao.
Ivan Ivačković

Osim što ste se držali saveta Tomasa Mana, da li je on na još neki način uticao na ovaj roman?

- Jeste. I on i Bulgakov, Dostojevski, Konrad, Gete sa "Faustom"... U književnosti nema bezgrešnog začeća.

Gete se na samom kraju i pojavljuje u "Bezverju"...

- Taj poslednji deo romana ujedno je i njegov ključ. Kroz nešto nalik na registar otkrivaju se identiteti junaka knjige. Čitalac tek tu saznaje njihova imena i kratke životopise. Tim i takvim završetkom tumačim, zapravo, prethodni deo "Bezverja", tumačim sopstveni tekst. Knjiga ima više krugova, više slojeva koji se zatvaraju na kraju. To se dešava doslovce do poslednjeg momenta, onog u kojem čitalac sklapa knjigu i ponovo, kao na početku, gleda u prednju koricu. S tim što na početku, prirodno, nije znao ništa, a na kraju zna sve, uključujući i razlog zbog kojeg je na korici Karavađovo "Neverstvo Svetog Tome".

Bog ne progovara

U ovom vašem romanu govorio je đavo. Da li će možda u sledećem progovoriti Bog?

- Takva stvar je potpuno isključena.

Zašto?

- Reši li Bog da ikad nešto kaže, to će sigurno učiniti kroz neka pametnija usta.

Izvor: blic.rs

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Refreširaj

kevric1

Nogopamet
Piše: Raul
Kevrić

Foto

Preporučujemo

Comp_2_0-00-12-08U toku ove i sljedeće školske godine Ministarstvo prosvjete i nauke u saradnji sa GTZ-om sprovešće kampanju „Energetska turneja" u svim osnovnim školama u Crnoj Gori.

Prijatelji sajta

 

 

cgtvit2  

 

ga-banner-160x80yihr-160x80 wwyc-color rekom baner 160x85 fellowship-2010---taboo sr btj-light-sr-300x100ae66 oilogo2 unicef.jpgcrckarijelogoctrlx.info-bannerbitno160x85cgfudbal222160x85160x80rajainewscrocropped-cf-headline3

 

 

 

 

 

stavtramontana
Balada o
Geleru V dio
Piše: Domagoj
Tramontana

 

Karikatura