mjesto slobodnog duha

eng1 fbbutton1 twtbutton1

Svetlana-Bojkovic-nema-recepta-za-bolji-zivot
Glumica o ulozi Dude u seriji "Ulica lipa" (RTS), komšijama, Helsinkiju, muzici.

POSLE skoro pet decenija rada Svetlana Ceca Bojković ostavila je dubok trag kako na našoj pozorišnoj sceni, tako i na filmskom platnu. Mnogobrojnim ulogama i profesionalnošću postavila je visoke standarde u svojoj profesiji. I posle toliko godina uspešne karijere, otkriva nam da se oseća spokojno. U sećanju joj povremeno iskrsavaju vedri i duhoviti događaji, a od loših, srećom, nije sačuvala nikakvu gorčinu, iako ih ne zaboravlja. Dobro dođu, dodaje, kad nekog mladog hoće da uteši da se ništa ne dešava prvi put i da je život takav.

Donedavno smo Cecu gledali u seriji "Ulica lipa" (RTS) u kojoj igra energičnu i živahnu Dudu, a ona nam otkriva kako je doživela ovu ulogu i koliko joj je privatno slična:

- Uloga Dude me je jako obradovala, upravo zato što je taj lik napisan onako kako ste ga označili. Pored toga, ona je i brižna majka, pa, iako nameće svoje mišljenje, ona je meni simpatična i benigna osoba, šarmantana i često komična. Nadam se da sam uspela da je takvu i prikažem. Neka moja poruka kroz tu ulogu bila bi da ćerke, odnosno deca, ne zameraju previše roditeljima što ih "smaraju", već da pokušaju da ih razumeju. Oni, prosto, drukčije ne mogu, misleći da čine najbolje. U tome je njihov limit, koji treba shvatiti i prihvatiti. Između mene i tog lika postoji sličnost upravo u toj roditeljskoj brizi, koja je često našoj deci smešna, pa ih i nervira.

* Kakav je vaš doživljaj ove priče o nadama, radostima i problemima u komšiluku jedne zgrade?

- "Ulica lipa" je topla ljudska priča o međusobnom razumevanju i dubokoj toleranciji, kao i o nesebičnoj pomoći u razrešavanju i prevazilaženju problema. Mislim da je serija upravo zbog ovoga imala takvu pažnju i gledanost.

* Ona nas podseća pomalo na lepše i bezbrižnije doba, kada smo imali više vremena za komšijska druženja. Gde su ta vremena nestala?

- Danas, u zgradama u kojima se živi, ljudi ne samo što više nemaju vremena za komšije, nego izostaje i solidarnost, pa i empatija. Ne znam gde je to nestalo, ali je nestalo. A mislim da je to bilo važno, jer je davalo jedan širi okvir van porodice, koji je značio toplinu i garantovao sigurnost. Neko će, na primer, pripaziti na vaš stan kada ste na putu ili vam zalivati cveće... Ja sam odrasla u takvom vremenu i takvom okruženju.

* Već nekoliko godina živite u Helsinkiju. Da li tamo ima komšijskog života?

- U Helsinkiju, koliko sam zapazila, nema komšijskog života, niti druženja. Ali, reč je o sasvim drugačijoj kulturi. Ljudi su veoma učtivi i uviđavni. Ukoliko se desi da od komšije prodre vlaga u vaš stan (što smo doživeli), biće odmah sanirano, dobićete izvinjenje i flašu vina. Pa, ni to nije malo!

* Uloga Emilije u "Boljem životu" donela vam je veliku popularnost i ogromno iskustvo. Koje ste sve pouke iz njega izvukli?

- Ta uloga bila mi je izuzetno draga. Između ostalog, dragoceno mi je bilo što sam u tim svojim godinama, a imala sam 38, igrala majku već odrasle dece. Tako sam, neosetno, prihvatila prelaz u "starije" uloge, koje su me, neminovno, dolaskom godina čekale.

Svetlana-Bojkovic-nema-recepta-za-bolji-zivot-2

* "Bolji život" je i danas mnogima omiljen širom regiona. Kako sada gledate na to vreme? Koja je to mantra postojala u serijama koje su se snimale tada, a sada kao da je nestala?

- Na vreme snimanja "Boljeg života" gledam kao na najlepše godine svoga profesionalnog života, kao i na vreme boljeg života svih nas u nekadašnjoj Jugoslaviji, za koju nismo ni slutili da će se raspasti. Tada smo bili daleko od gorčine koja će, sve nas u nekadašnjim republikama SFRJ, kasnije zahvatiti. Ta nekadašnja mantra boljeg života je zauvek nestala. Ne znam i ne vidim šta bi trebalo dodati pričama koje se sada prikazuju na malim ekranima. Danas je aktuelno sve što je gorko i bolno. Vreme je, nažalost, takvo. S druge stane, imate primitivne, zaglupljujuće programe... "hleba i igara". Ako je i nešto dobro, što čoveku daje nadu izlaska iz krize, toga je tako malo i teško se probija kroz šumu šunda i nepreglednih političkih rasprava.

TEATAR PRE SVEGA
* KADA ste počinjali karijeru, šta vam je bilo bliskije - pozorište ili film?
- Pozorište. Ono je ostalo moja najveća ljubav. Pozorište je nezamenljiva i neponovljiva razmena emocija i energije između glumca i publike. Uzbudljivo je upravo zato što je prolazno i svaka predstava, makar se i ponavljala, uvek je drukčija. Kada snimate film, umesto publike imate kameru, snimate parče po parče - kao glumac nemate mogućnost da odsvirate celu partituru pred živom publikom. Kada završite snimanje, sve ostane iza vas, dok ulogu u predstavi nosite u sebi dokle god je ona na repertoaru. Ali, bez obzira na sve što sam rekla, dobra gluma je dobra gluma, bila ona u teatru, filmu, ili na TV.

* Postoji li uloga koju vam nijedan reditelj nije ponudio, a priželjkivali ste je kroz čitavu karijeru?

- Ne postoji takva uloga, odnosno nikada nisam stigla nešto da priželjkujem. Posao me je, nekako, uvek jurio, ali, danas, kad se osvrnem, zanimljivo je da nikada nisam igrala Šekspira. To me je mimoišlo. Englezi bi me, verovatno, prezreli. Ja se preterano ne sekiram.

* Kroz likove koje ste igrali, da li ste prolazili i neka unutrašnja preispitivanja?

- Naravno da jesam. To je sastavni deo glumačkog života, koji nikada i ne treba da prestane, jer kraja nema dok je čovek živ i može da radi. Kraj i gubitak kreativnosti dešava se kad umetnik poveruje da je već sve naučio iskustvom i da sve zna.

* Dok ste išli u gimnaziju učili ste uporedo i muzičku školu, a umeće u sviranju klavira pokazali ste i u mnogim ulogama. Da li je muzika, posle glume, vaša druga ljubav?

- Muzika je ostala moja ljubav, ali, nažalost, nisam imala vremena da tu disciplinu kod sebe dalje negujem. A sve što ne negujete zakržlja. Gluma je uzela ceo deo moga umetničkog opredeljenja, tako da ja, danas, mogu reći da sam postala pismeni konzument muzike. Međutim, sa stečenim glumačkim iskustvom, uspela sam da prepoznam blisku vezu imeđu muzike i glume. To me raduje.

* Prepoznatljivi ste po osmehu i dobroj energiji. Da li je to i najbolji recept za neke prelomne životne trenutke?

- Da, mislim da to jeste recept. Niko od nas nije mogao da bira ni gde će se, ni kada roditi. Na neke stvari možemo uticati u svom životu, ali ne na sve. Gubici, tuge i porazi su sastavni deo života. Šta nam onda ostaje? Od potonuća u tugu ne vredi ni živeti. Zato, kada me pitaju kako sam, uglavnom odgovorim: "Odlično!" Pitaju me: "Kako?" Odgovor je: "Zato što sam tako odlučila." Verujte, pomaže i meni i drugima.

Izvor: novosti.rs

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Refreširaj

kevric1

Nogopamet
Piše: Raul
Kevrić

Foto

Preporučujemo

Comp_2_0-00-12-08U toku ove i sljedeće školske godine Ministarstvo prosvjete i nauke u saradnji sa GTZ-om sprovešće kampanju „Energetska turneja" u svim osnovnim školama u Crnoj Gori.

Prijatelji sajta

 

 

cgtvit2  

 

ga-banner-160x80yihr-160x80 wwyc-color rekom baner 160x85 fellowship-2010---taboo sr btj-light-sr-300x100ae66 oilogo2 unicef.jpgcrckarijelogoctrlx.info-bannerbitno160x85cgfudbal222160x85160x80rajainewscrocropped-cf-headline3

 

 

 

 

 

stavtramontana
Balada o
Geleru V dio
Piše: Domagoj
Tramontana

 

Karikatura