mjesto slobodnog duha
01639589_100Ako geolozi iz svemira za 10 miliona godina posete Zemlju da li će naći ljudske tragove u slojevima sedimenta? Da li će homo sapiens odrediti jednu geološku epohu kao što su dinosaurusi učestvovali u oblikovanju jure?

Sve veći broj geologa među učesnicima jednodnevnog simpozijuma u Britanskom geološkom društvu u Londonu na to pitanje odgovara sa „da". Jedan među njima, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju Pol Krucen, čak i predlaže ime te epohe: antropocena. Ne zna se da li će to doba čoveka biti dugo ili kratko. Ali, jedno je jasno kaže Krucen, koji deli Nobelovu nagradu za otkriće da hemikalije koje prave ljudi uništavaju sloj ozona u atmosferi: prvi put u istoriji Zemlje dugoj četiri milijarde 700 miliona godina jedna vrsta ne samo da je radikalno promenila njenu morfologiju, nego je i svesna toga.

Profesor geografije i ekologije sa univerziteta Merilend u Baltimoru Erl Elis kaže: „Ne znamo šta će se dogoditi u antropoceni – to može biti dobro, a može biti i loše".

Dinosaurusi i ljudi

Dinosaurusi su najverovatnije bili izbrisani sa lica Zemlje posle udara meteorita zbog kojeg je temperatura pala ispod praga preživljavanja. Ista sudbina mogla bi da zadesi ljude ukoliko temperatura poraste za pet ili šest stepeni Celzijusa, a to bi moglo da se dogodi tokom sledećih sto godina, smatraju naučnici.

Međutim, dinosaurusi su bili na planeti 150 miliona godina pre nego što ih je uklonila kosmička kamenica, dok su ljudi na Zemlji tek 200 hiljada godina.

Druga suštinska razlika: dinosaurusi nisu shvatili šta ih je zadesilo i ni na koji način nisu učestvovali u tome. S druge strane, ljudi su bili glavne arhitekte ogromnih promena što sada preti da, kako to kažu naučnici, izbaci zemljin sistem iz koloseka.

Termin antropocena koji je Krucen smislio pre deset godina spremno su prihvatli naučnici iz niza oblasti, jer – kako kaže Vil Stefan iz australijskog Instituta za proučavanje klime, taj termin ukazuje da smo u potpuno novoj eri planete zemlja. Ta ideja primorava nas da intenzivno razmišljamo o tome da li ljudski uticaj na planetu može da ima neželjeni i nekontrolisani ishod i šta može da se učini kako bi se to sprečilo.

Sada je profesor Jan Zalasijevič sa grupom geologa zadužen da utvrdi da li bi antropocena trebala da bude dodata uz nekih 150 eona, era, perioda, epoha i doba na koje je podeljeno poslednjih tri milijarde 600 miliona godina istorije zemlje.

Dokaza ima dovoljno

Dokaza da su ljudi prouzrokovali suštinske promene, koje opravdavaju proglašavanje antropocene, ima u obilju. Sagorevanjem fosilnih goriva promenjen je sastav atmosfere i koncentracija ugljendioksida za poslednjih 800.000 godina nikada nije bila tako visoka. Globalno zagrevanje koje je usledilo izazvalo je druge dubinske promene: recimo, topljenje delova Zemlje koji su normalno pod ledom i snegom i povećanje stepena kiselosti okeana. Promene u biosferi ostavljaju trag u sedimentu i stenama, pogotovo masovna izumiranja vrsta kakvih je do sada bilo pet. Naučnici smatraju da je sada počelo šesto, jer vrste nestaju sto do hiljadu puta brže nego što je to normalno.

Čak i „spoljna koža" planete, litosfera, je promenjena. Menjamo lice Zemlje, kaže profesor Džems Sivitski ukazujući na dva veka industrijalizovanog rudarstva, podizanja brana, sečenja šuma i poljoprivredne proizvodnje.

U krajnje kompleksnom sistemu hemijskih i bioloških interakcija planeta će na kraju naći novu ravnotežu, kao što je nalazila i u prošlosti. Drugim rečima, Zemlja će biti u redu. Za ljude, više je nego neizvesno kako će izaći na kraj sa promenama koje su sami izazvali.

Izvor: Deutsche Welle

 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Refreširaj

kevric1

Moj deda
i ja
Piše: Raul Kevrić

 

 

Foto

Preporučujemo

Prijatelji sajta

cgtvit2  ga-banner-160x80yihr-160x80 wwyc-color rekom baner 160x85 fellowship-2010---taboo sr btj-light-sr-300x100ae66 oilogo2 unicef.jpgcrckarijelogoctrlx.info-bannerbitno160x85cgfudbal222160x85160x80rajainewscrocropped-cf-headline3

stavtramontana

Više ne
pijem
Piše: Domagoj
Tramontana

 

Karikatura